February 1, 2007

VREME



Vrlo cesto se prisetim vremena , onog davnog. Kao deckic sam se bezbrizno igrao sa drustvom iz kraja. Uopste ne misleci na vreme, kojega nikad nije bilo dosta i koje me je cesto dovodilo do zustrih sukoba sa mojim roditeljima. Ponekad sam prosao glatko ali ponekad, cesce, dlan po guzici. Dali je to bilo pravilno ili ne o tome je sada kasno pricati, proslo vreme. Oceva generacija se pravda samo time sto kaze; “takva su bila vremena”. I pored svih tih ”kszni” paziti na vreme mi je nekako uvek bilo u drugom planu. Vredelo je. Kad sad pomislim to ti je malte ne dijagnoza mazohiste.
Za vreme srednje, kada su moji dosli sebi i pestali sa dlanovima, igra se pretvorila u druzenje ”pa cak” i sa suprotnim polom. I pored ”godina” restrikcije sto se vremena tic bile su i dalje prisutne sa drugacijim nacinom kaznjavanja. Uh bre uvek neke kazne a nikad da se uzme malo vremena i poprica o svemu. Ajde sad, kako da nadjes vremena za sve? Da ucis, posedis sa familiom, zezas sa ortacima i naravno ”druzis” sa curom, sta ti onda ostaje? Nista, ama ni minut, jos ti fali. I pored svega toga jos te sladi kazna. Pa dokle to tako? Nisam mogao da shvatim kada cu u njihovim ocima biti odrastao. Danas to kapiram….NIKAD.
Medjutim vremena se menjaju. Gledam sada sebe u ulozi mojih roditelja. Restrkcije, priznajem i dalje postoje ali absolutno ne na isti nacin. Dlanovi? Starna rec. Komunikacija, sloboda govora i medjusobno postovanje je plod uspeha danasnjeg roditelja. Takav je bar slucaj kod mene. Medjutim ja danas zivim u drugoj sredini.
Ono sto me ipak zabrinjava je nacin zivota kod dosta ljudi moje generacije. I pored restrikcija i kazni nasi roditelji su uvak nasli vremena da provedu nezaboravne trenutke sa nama. Danas mozda i nema toliko ”dlanova” ali koliko primecujem nema se ni toliko vremena. Obicno je da oba roditelja rade, i po mogucstvu sto mogu vise i prekovremeno da bi se omogucio sto komforniji zivot. U nekim slucajevima komfor nije ni bitan vec novac. Zalosno.
Stigli smo u korak shvatanja zapadnih zemalja, iz davne proslosti, ”vreme je novac”
Koliko ce vremena proci dok ne pocnemo da kapiramo da novac i bogatstvo nije sve a vreme je ipak sve. Mi svi zivimo kroz vreme, neko krace neko duze.Nikad se nezna koliko dugo, to ce vreme pokazati.

No comments:

Expressing emotions is a natural act in ones character. It gives your heart and your mind such a pleasant relief. Holding it inwardly makes your heart shiver.